Strangaj aferoj

Imam ja bazu na svom računaru, sa svim moskovskim telefonim brojevima, adresama i ljudima koji tamo žive. I uvek mi je interesantno da proverim neko ime ili čak kombinaciju imena i prezimena. I dakle, po ovoj bazi znam da u Moskvi živi mnogo Srba. Ako ukucaš neko srpsko lično ime, broj nosilaca će biti dosta velik. Naravno, kad se Srbi (i ne samo oni) preseljavaju u Rusiju, njihovo ime prepisuju ruskim slovima. Mnogo se tu događa interesantnog, na primer ako se zove Dobrivoje, napisaće ga obično kao Добривойе a ne Добривое, kao što bi trebalo prema pravilima ruske ortografije. Ali to još nije najstrašnije. Već odavno živi u Moskvi neki Ivan Miličević. I odlučio je da nazove svoju ćerku Jovana. Ali ili on nije znao kako se piše Jovana ruskim slovima (a mora da je Йована), ili zapisali su je tako, — u rezultatu se piše Ёвана. Ali tačke iznad ё se u dokumentima često ne pišu, i prvo što će pomisliti onaj koji vidi ovo ime je da ga pročita kao Jevana. Ovako si je čovek smenio ime nikud ne hodeći i ništa ne radeći. Ili još jedan čovek, Makedonac srpskog porekla Aleksandar Sekulović. Na kraju prezimena stoji meko k (ќ), i kada je izgovarao svoje ime tima koji su ga zapisivali, nisu mogli da shvate koji je taj zvuk. Kao rezultat zove se u dokumentima… Sekuloviki. Razume se da ovo pitanje – kako nazvati novog građanina – treba da rešavaju lingvisti. Ne znam zašto ali sa nekim Kinezom Liao Minhui neće imati problema, biće zapisan prema pravilima.